Ceo zivot sam ne pogresnoj strani.To pomislim kada nakon nekog procesa uvidim ko je pobednik.Strana na kojoj sam ja bio ili ona protiv koje sam se borio.Naravno, uglavnom sam na onoj koja gubi.Nisam namcor pa da teram inat i namerno hocu da bude drugacije nego li je neko zamislio, ja odaberem stranu dok je jos mrtva trka uglavnom, bar sam to nekad radio dok je jos i bilo mrtvih trka, sad vise takvih trka i nema uglavnom se sve unapred zna...dosada. I tako od kad pamtim, nije ta moja neracionalnost nova pojava, ma kakvi, to datira jos od najranijih dana.Secam se kako sam u vrticu kaznjen na specifican nacin, kaznom koja je sledovala najgoroj deci svih grupa.Naime, kad bi neko od dece napravio neku glupost, bilo kog tipa,sledile su normalno sitne batine (tada su se deca jos pomalo tukla) mada nisu to bile strashne batine,bila je to tek poneka cushka i naravno vika na tebe, a onda coshak i bojkot na duze vreme od strane vaspitacice, a po ugledu na nju i "podvodljive" dece, one dece koja su da li iz straha ili kucnog vaspitanja mislili da je vaspitacica uvek u pravu (poltroncici bre).Posle toga na novogodisnjoj priredbi je tek sledilo ponizenje.Najgora deca su dobijala i pesmicu "ZA SVE NESTASHLUKE MOJE" (kad tu pesmu recitujes na priredbi znaci :) najgori si) Moj tadasnji prestup nastupio je pred samu novu godinu.U vrticu su svi cekali deda-mraza i naravno on je doshao iz te Laponie.I tako su skupili nas decurliju u jednu prostoriju da bi nam deda-mraz svima podelio paketice (koji su uredno placeni od strane nasih roditelja, a mi to nismo znali).Normalno nasoj sreci nikad kraja, cika, vika, pesma "deda-mraze,deda-mraze ne skreci sa staze!",galama, haos...ne mogu da nas smire covece,a onda se na vratima pojavio ON, licno i personalno :).Choveche , stigao je.U prostoriji muk (ko kad je Dule Savic u Londonu dao gol), svi zinuli, blenuli u totalno osedelu licnost u crvenom kaputu, cizmama i kapi.Onda je taj deda poceo da slaze neku prichu kako ga irvasi i sanke cekaju napolju,pa kao tu ih je ispred parkirao,kao fol celo jutro je putovao od severnog pola do naseg vrtica...E tu sam vec poceo da kontam nesto u svojoj glavi. Prvo, napolju nije bilo snega, kako su mu onda isle sanke (ja sam bre taj sneg cekao ko ozeblo sunce samo da bih se sankao, a on se sanka po asfaltu...pazi majku mu, nije nego)??? Drugo, moj otac je cesto putovao na neke firmine sastanke i ja sam znao da kad ode na put u Sloveniju nema ga po dva dana jer nije mogao brze da se vrati zbog dalekog puta.Ja nisam znao gde je taj severni pol ali sam znao da nije u nashoj zemlji kao Slovenija (nekad). I ja tako razmisljam, kopam po glavi nista mi nije jasno i dok se nalazim u totalnom rebusu proziva me vaspitacica da primim paketic.Prilazim.U tom momentu pogledam u cizme deda-mraza, valjda postidjen i zbunjen i... sjebem se:( ...Vidim da su se deda mrazu malko podigle crvene pantalone i primetim u tom prostoru izmadju podignutih pantalona i crvenih cizama tamne najlon charape??? Brzo pogledam u facu deda-mraza i provalim da je laznjak,jebote??? Za to vreme mi on odnosno ona daje poklone i nesto mi prica (verovatno to da sa bio dobar preko godine)ali ne cujem jer provaljujem da to nije deda mraz nego moja vaspitacica Raja :))). I nisam jos ni uzeo poklon okrenem se prema svoj deci, koja su zdusno gledala svakog ko je primao paketic, i viknem:"OVO NIJE DEDA-MRAZ, TO JE NASA VASPITACICA RAJA" i "TI NISI DEDA MRAZ"... Od tog momenta sam ga "ugasio".Deca su pocela da vicu "JESTE TO JE VASPITACICA RAJA" i nastupila je galama, a ja sam kao mladi prestupnik dobio svoju kaznu.Normalno cushku,pa viku,pa neko vreme odbacenost od dece kojoj su vaspitacice ipak objasnile da to nije raja (i oni progutali prichu) i na kraju ono najgore pesmicu "za sve nestasluke moje" koju sam recitovao na priredbi i koja je bila namenjena jednom drugaru Marku koji je cele godine pravio sranja, ali je vaspitacica na brzinu promenila odluku na moju stetu. Eto i jos tada sam izabrao da ne budem gde i vecina.Najgore sto ni posle toga nisam nauchio da cutim nego sam blebetao kad drugi cute i cutao kad sam trebao da blebecem.Rodjen losh. Nesvesno uvek birao gubitnicku stranu, slusao muziku koju slusa manjina, glasao za stranku koja je uvek gubila i nikad nije bila na vlasti, gledao emisije koje gledaju neki penzioneri,izlazio na mesta gde nema puno ljudi...pa sta da vam pricam kad mi je omiljeno bezalkoholno pice Kvas? Omiljeni sport skijanje i tenis ko to gleda?Dobro tenis i gledaju sada kad je djokovic postigao ove uspehe,ali to je vec pomodarstvo , ne ljubav. Vec sam i navikao da nema ravnoteze u zivotu jer uvek postoji vecina i manjina...i vecina je normalno uvek vladajuca i po pravilu uvek plitkoumna tj. destruktivna. U mom slucaju nisu ni vazlili zakoni verovatnoce u principu slucajnog odabira jer sam i tu gotovo uvek uzimao ono sto je na kraju izgubilo... Ali ipak...zadovoljan sam.Opet imam dovoljno i znam da se na kraju izborim da sve bude ok.Hvala bogu u neke vece depresije nisam upadao i nisam prelazio na drugu stranu nakon cega bi sebe nazivao ceo zivot ljigavcem.Naviknes se na to da to sto si manjina ne cini tebe gubitnikom jer imas krug ljudi i prijatelja koji demantuju gluposti vecine tako da zajedno sa njima vise i ne spominjemo to (ustvari retko) vise se smejemo na njihov racun i pravimo parodije na njihove postupke.